Мало људи у Србији данас зна да је недостајао корак да Српска православна црква (СПЦ) пређе на реформисани јулијански календар, по којем се Божић поклапа са грегоријанским календаром. Сплетом околности није се догодило да Срби Божић, уместо 7. јануара, прослављају 25. децембра, као већина земаља где су доминантни католицизам и протестантизам, али ту се убрајају и неке православне земље, као што је Грчка, Бугарска, Румунија…
Прича о покушају реформисања календара повезује се са најпознатијим српским научником после Тесле, Милутином Миланковићем, када је 1923. године васељенски патријарх Мелентије Четврти желео да се направи нови јулијански календар, који је требало да смањи велики временски јаз између хришћанских календара.
Резултат Миланковићевог прорачуна био је календар који касни само један дан на сваких 28.800 година, док примера ради, светски признат грегоријански календар касни дан на сваких 3.280 година.
По Миланковићевом календару сви месеци имају по 30 дана, осим фебруара, који има 28 у простој, односно 29 дана у преступној години.
Милутин Миланковић је свој нови јулијански календар представио 1923. године на Свеправославном сабору у Цариграду. Нови календар одмах су прихватиле Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антохијска патријаршија, а касније и Кипарска, као и многе друге. И Руска православна црква прихватила је Миланковићев календар, али га се по повратку у земљу одрекла, да би је затим следила српска црква.
Српска православна црква је после велике дискусије тесном већином одлучила да одбаци Миланковићев календар. Званични разлози за то били су потпуно тривијални и односили су се на померање датума постова за наредну годину, нарочито на скраћење петровског поста. Позадина овог одбијања лежала је, у ствари, у тихом сукобу СПЦ и краља Александра. Наиме, црква је незванично сматрала да Александар жели да постане апсолутиста, а да би се преласком на новојулијански календар удовољило Хрватима у новој држави, за које се тада сматрало да би више требало да поштују српске празнике. Није тајна да је Александар тражио модел по којем би се у Краљевини Југославији укинуло двоструко слављење Божића и Ускрса. Дупло прослављање православних и католичких празника значило је и много више нерадних дана у новој држави, што је чак и Никола Пашић истицао као проблем. Српска црква је наметање овог питања као проблема видела као вид притиска и захтев да Срби направе уступке Хрватима, па је одбијање календара био чин показивања моћи у односу на краља.
Аутор: Никола Радоња
Извор: Политика
